Intervjui

Intervju: Dragiša Jovanović, predsjednik Komisije za javno-privatno partnerstvo u sektoru bezbjednosti Srbije

Novi Zakon treba doprinijeti podizanju standarda, kao i cijena rada na tržištu

„Osim činjenice da to očekujemo više od jednu deceniju, sada kada je predlog oba zakona po treći put dostavljen Skupštini Srbije sa predlogom da se usvoji u hitnom postupku – očekujemo da se uvrsti u dnevni red na sledećoj redovnoj sednici krajem maja ili početkom juna ove godine“, kaže za a&s Adria magazin Dragiša Jovanović, predsjednik Komisije za javno-privatno partnerstvo u sektoru bezbjednosti Srbije

Razgovarala: Draga Grubić

Nakon svih evropskih zemalja osim Albanije, Srbija napokon treba da dobije zakone o privatnom obezbjeđenju i detektivskoj djelatnosti, koji se trenutno nalaze u skupštinskoj proceduri, a koji treba da urede oblast bezbjednosti u ovoj zemlji. Nezvanične procjene koje su korišćene prilikom izrade prijedloga ovih zakona govore da u Srbiji trenutno radi između 25.000 i 60.000 ljudi u ovoj oblasti, da su zaposleni u nekoj od 3.000 registrovanih firmi i agencija koje se bave privatnim obezbjeđenjem i da raspolažu sa oko 47.000 komada oružja. Procjene su da se u sistemu bezbjednosti u Srbiji godišnje okrene oko 150 miliona evra. Izglasavanjem ovih zakona u Srbiji, ova oblast konačno treba da bude uređena.

a&s Adria: U sektoru usluga zaštite ličnosti i objekata procjenjuje se da radi oko 50.000 ljudi, odnosno između 300 i 500 kompanija i agencija koje nude različite vrste usluga obezbjeđenja. Šta očekujete da se promijeni u sektoru bezbjednosti nakon usvajanja ovih zakona? Da li će to biti uređena oblast u kojoj će se znati tačan broj zaposlenih, kompanija i preduzeća u oblasti fizičkog obezbjeđenja, transporta novca, instalacije i prodaje sistema tehničke zaštite?

Dragiša Jovanović: Stupanjem na snagu ovih zakona, u svakom slučaju će se stvoriti pravna osnova za uređenje oblasti privatnog obezbeđenja i nastaviti doktrinarno uređenje sektora bezbednosti. Podsetiću da je Republika Srbija jedina država u Evropi koja ovu važnu delatnost još uvek nije uredila zakonima. U nedostatku istih, zajedničkim naporima svih zainteresovanih strana i u skladu sa Zakonom o standardizaciji, od 2008. godine na Institutu za standardizaciju Srbije izrađeni su i proglašeni nacionalni standardi (tri u seriji) usluga privatnog obezbeđenja, usaglašeni sa međunarodnim i evropskim srodnim standardima, koji su do sada dali vidljive rezultate u podizanju kvaliteta usluga i profesionalizaciji delatnosti (naručioci usluga sve više u nabavkama zahtevaju dostavljanje dokaza o usaglašenosti sa tim standardima).

Od oktobra 2009. godine kada je u Skupštini Srbije doneta odluka o usvajanju Strategije nacionalne bezbednosti, prvi put u istoriji Srbije privatno obezbeđenje svrstano je u sastavni deo strukture nacionalne bezbednosti, zajedno sa vojskom, policijom i dr., uz obavezu da se ta oblast doktrinarno i normativno uredi. Poznato je da samo donošenje zakona nije dovoljno za uređenje oblasti, kako odnosa na tržištu usluga privatnog obezbeđenja, tako ni u delu koji se odnosi na mesto i ulogu privatnog obezbeđenja u sistemu nacionalne bezbednosti. Da bi se odredbe predmetnih zakona institucionalizovale (uklopile u odredbe drugih zakona i propisa u sektoru bezbednosti), neophodni su organizovani napori u jačanju javno-privatnog partnerstva u sistemu bezbednosti Srbije. Prvi korak učinjen je 2010. godine usvajanjem Zakona o vanrednim situacijama, u kojem su privredni subjekti iz oblasti privatnog obezbeđenja dobili priliku da se uključe u civilnu zaštitu u svojstvu „osposobljenih pravnih lica“ i po posebnim ugovorima sa štabovima za vanredne situacije, organizovanim na svim nivoima državne uprave.

Aktivno učešće strukovnih udruženja

a&s Adria: Brojna pravna lica i strukovna udruženja ipak nisu pasivno posmatrala i čekala da zakon dođe nekako sam od sebe?

Dragiša Jovanović: U iščekivanju normativnog uređenja delatnosti privatnog obezbeđenja u Republici Srbiji, pravna lica i preduzetnici registrovani za obavljanje te delatnosti organizovali su se u strukovna udruženja (trenutno postoje dva, od kojih je reprezentativno Udruženje za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije), koja su formirala Nacionalnu komisiju za predstavljanje oblasti privatnog obezbeđenja u Konfederaciji evropskih službi privatnog obezbeđenja (CoESS). Više od deceniju strukovna udruženja ulažu velike napore da se oblast uredi po ugledu na dobru praksu u svetu, Evropi i regionu. Po ocenama kolega iz inostranstva, dobro je iskorišćen pomenuti „vakum“ u normativnom uređenju i u zakonima koji su pred usvajanjem ugrađena su najbolja rešenja i izbegnute njihove greške, te na taj način stvoreni potrebni uslovi za brzo sprovođenje zakona po njihovom stupanju na snagu. U cilju priprema za sprovođenje predmetnih zakona, od 2011. godine aktivna je Komisija za javno-privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti Republike Srbije, u čiji sastav, pored predstavnika strukovnih udruženja, ulaze i delegirani predstavnici svih ministarstava, drugih državnih institucija i ustanova koji u vršenju poslova državne uprave imaju dodira sa poslovima bezbednosti, a učešće u radu sve više uzimaju i predstavnici nevladinih organizacija. Komisija se sastaje najmanje jedanput u tri meseca i razmatra aktuelna pitanja bezbednosti, a pre toga donosi zaključak o stepenu realizacije akcionih planova sa prethodne sednice. Zakonom se precizno regulišu obaveze i nadležnosti ovlašćenih policijskih službenika u vršenju nadzora nad sprovođenjem zakona. Zakonom je predviđen i Stručni savet ministra za unapređenje oblasti privatnog obezbeđenja, u čiji sastav će ući i predstavnici strukovnih udruženja. Ukratko, nismo pasivno čekali zakone, već smo u očekivanju istih ozbiljno poodmakli u uređenju oblasti i institucionalnom pozicioniranju oblasti privatnog obezbeđenja u sistemu nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Jedinstvena baza podataka

a&s Adria: Jedna od novina koju donosi zakon jeste uspostavljanje registra firmi koje se bave obezbjeđenjem? Šta će sve biti u registru i zbog čega je on važan?

Dragiša Jovanović: Zakoni predviđaju formiranje jedinstvenih baza podataka o pravnim licima i preduzetnicima, kao i o zaposlenima u oblasti privatnog obezbeđenja u Republici Srbiji. Ministarstvo unutrašnjih poslova ima obavezu da vodi registre o izdatim licencama za pravna lica, preduzetnike i sve zaposlene koji ispune zakonske uslove za dobijanje dozvola za rad (licenci), kao i o legitimacijama za zaposlene koji zapošljavanjem u licenciranim firmama ili registrovanjem vlastitih firmi ili preduzetničkih radnji aktiviraju stečene licence na tržištu. Na taj način će se u periodu od godinu dana (koji je određen za usaglašavanje sa zakonima) tačno znati koliko privrednih subjekata i zaposlenih ima u oblasti privatnog obezbeđenja, ko su oni i koja su njihova ovlašćenja. To je, između ostalog, važno kao preduslov za otpočinjanje granskog socijalnog dijaloga kao jedinog legitimnog načina za podizanje cene rada na tržištu, koja je najniža u poređenju sa 34 evropske države (u Srbiji je ispod 2 evra po 1 čoveku/satu rada, dok je prosek u 34 evropske države 8,5 evra, a najviše cene su 28 evra za iste vrste usluga u Švajcarskoj, Norveškoj i Danskoj). Navedene ugovorne cene rada u istom odnosu prate i zarade, pa je socijalni položaj zaposlenih u oblasti privatnog obezbeđenja u Srbiji odavno prešao alarmantnu crtu, sa neizvesnim posledicama ako se to stanje u što kraćem roku ne popravi.

a&s Adria: Prijedlogom zakona predviđeno je da policija obavlja licenciranje firmi i zaposlenih u privatnom obezbjeđenju, a svi zaposleni će morati da prođu obuku usklađenu sa standardima EU i CoESS-a da bi dobili licence. Ko će vršiti obuku?

Dragiša Jovanović: Zakonom su precizno određeni uslovi i način izdavanja licenci kako za firme, tako i za fizička lica. Da bi fizička lica ispunila uslove za sticanje licenci, ona moraju, između ostalog, proći osnovnu stručnu obuku kao pripremu za polaganje stručnog ispita, posle kojeg se podnosi zahtev područnoj Policijskoj upravi (prema sedištu, odnosno boravištu) za izdavanje licenci. Stanovište struke je da se prihvati evropski standard osnovne stručne obuke, koji se primenjuje od 1999. godine u najvećem broju država, sa željom da se dostigne isti kvalitet usluga za istu vrstu posla, kao i važenje stečenih licenci u svim državama (budućem jedinstvenom tržištu), a samim tim i mogućnost zapošljavanja licenciranih službenika obezbeđenja u evropskim firmama koje nude veće zarade (poput transfera fudbalera). To će navesti i domaće poslodavce da standard zaposlenih, uz podizanje cene rada na tržištu, podignu barem do prosečnih zarada u 34 evropske države (oko 850 evra neto zarade).

a&s Adria: Koliko bi usaglašavanje i, naravno, implementacija ovog Zakona mogla da potraje?

Dragiša Jovanović: Zakonom je predviđen rok od jednu godinu za usaglašavanje sa zakonom, uz izuzetak nekih odredbi za koje je predviđen rok od tri godine za usaglašavanje, poput uvođenja oružja cal 9 mm, dostavljanja dokaza o srednjoj stručnoj spremi za zaposlene koji su u neprekidnom radnom odnosu u privatnom obezbeđenju najmanje 5 godina, opremanja specijalnih vozila za transport novca savremenim tehnologijama, kao i ispunjenja minimalnih tehničkih zahteva za obezbeđenje finansijskih institucija: blindirana postolja između klijenata i zaposlenih, pospremanje efektive u sigurnosne kontenjere sa ugrađenim inteligentnim sistemima za neutralizaciju novčanica i dr.

Potreba za detektivskom službom

a&s Adria: Predstavnici firmi privatnog obezbjeđenja najavili su i usvajanje novog Zakona o detektivskoj djelatnosti, koji je zbog primjedbi povjerenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ranije povučen iz procedure. Šta sadrži nova usaglašena verzija? Pod kojim će se uslovima koristiti zapis videokamera?

Dragiša Jovanović: Tačno je da su postojale ozbiljne primedbe dela javnosti i poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i dostupnosti podataka od javnog značaja kako na odredbe nacrta Zakona o detektivima, tako i na insistiranje da se što pre usvoji Zakon o privatnom obezbeđenju, a u cilju regulisanja načina korišćenja podataka prikupljenih upotrebom sistema tehničke zaštite (prvenstveno video obezbeđenjem). Posle svih usaglašavanja sa svim zainteresovanim stranama, prvenstveno Poverenikom, izvršene su izmene i dopune predstavljene u predlogu Zakona o detektivskoj delatnosti, koje na optimalan način harmonizuju dve glavne grupe Ustavom zagarantovanih prava građana: ljudska prava i bezbednost. Uprošćeno rečeno, da detektivi nisu potrebni, ne bi ni postojala potražnja tržišta za detektivskim uslugama. Samim tim su im data izvesna ovlašćenja, ali i obaveze da prikupljene podatke o ličnosti koriste samo u svrhu za koju su i prikupljeni i uz saglasnost lica o kojem se podaci prikupljaju, a sve u skladu sa važećim zakonima i propisima. Isto važi i za podatke prikupljene sistemima tehničke zaštite. U interesu svih zainteresovanih strana je da se striktno poštuju propisi o zaštiti podataka, jer se prekršaji strogo sankcionišu.

Related Posts

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *