Gunnebo je najavio partnerstvo s Loomisom U.S, u okviru kojeg će isporučivati visokointegrisane pametne depozitne sefove maloprodajnim trgovcima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Integracija Gunnebove pametne tehnologije deponovanja gotovine s Loomisovim sistemima omogućit će trgovcima da prošire i pruže vrhunsku uslugu kupcima, istovremeno unapređujući sigurnost i procese te smanjujući troškove.
„Oduševljeni smo što ćemo sarađivati s Loomisom, kompanijom specijaliziranom za efikasan protok novca i rukovanje gotovinom“, rekao je Stefan Syrén, izvršni direktor Gunneba. „Iskoristit ćemo naše iskustvo kao lidera u industriji da postojećim i novim maloprodajnim klijentima omogućimo usluge najvišeg nivoa u kombinaciji s vrhunskim rješenjem za pametno deponovanje novca.“
Rješenje nazvano Titan Z pametni sef pruža sigurnu, pouzdanu i efikasnu obradu gotovine u maloprodaji.
Potpredsjednik Loomisovog SafePoint rješenja za upravljanje gotovinom Moises Gonzalez rekao je: „S Gunnebom kao partnerom u mogućnosti smo proširiti naš trenutni portfolio rješenja za automatizaciju upravljanja gotovinom i trgovcima pružiti kompaktno, visokoperformansko gotovinsko poslovanje s malim količinama novca.“
Anixter je potvrdio prodaju kompaniji Wesco, čime će nastati veleprodajni distributer električne i komunikacijske opreme koji godišnje ostvaruje 17 milijardi dolara prihoda.
Dogovor su odobrili upravni odbori obiju kompanija. Transakciju trebaju odobriti dioničari te regulatorna tijela Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i pojedini nadležni sudovi u drugim zemljama. Završetak procesa očekuje se u trećem kvartalu 2020.
Ovime se zaključuje nadmetanje kompanija Wesco i Clayton, Dubilier & Rice. Prvobitni dogovor iz oktobra o prodaji privatnom dioničkom društvu za 81 dolar u gotovini po dionici otpao je nakon što se CD&R odrekao svojih ugovornih prava.
Pod novim ugovorom Wesco će platiti 100 dolara u protuvrijednosti za svaku Anixterovu dionicu: 70 dolara u gotovini, 0.2397 Wescovih redovnih dionica te preferecijalne dionice procijenjene na 15,89 dolara za svaku Anixterovu dionicu.
„Spajanjem Wesca i Anixtera bit će formirana vrhunska kompanija za distribuciju električne i komunikacijske opreme i prateće usluge. S većim opsegom i mogućnostima bit ćemo u idealnom položaju za digitaliziramo poslovanje, proširimo naš opsežni portfolio usluga i proizvoda te isporučimo rješenja kupcima kad god i gdje god im je potrebno širom svijeta”, kaže John Engel, predsjednik Upravnog odbora i izvršni direktor Wesca.
Nakon zaključenja prodaje Wescovi dioničari će posjedovati 84 posto zajedničke kompanije, a Anixterovi 16 posto. Anixterov direktor Bill Galvin kazao je da će ovo spajanje zajedničkoj kompaniji pomoći da dalje raste na osnovu komplemetarnih sposobnosti i razvije nove usluge za kupce i partnere.
Skener Play Protect Google Play prodavnice je od 2017. otkrio i uklonio oko 1.700 aplikacija zaraženih malverom Joker.
U septembru prošle godine istraživači CSIS Security Groupa pronašli su u Play prodavnici 24 takve aplikacije s više od 472.000 preuzimanja.
Tvorci Jokera prvobitno su dizajnirali aplikacije tako da ih mogu koristiti za SMS prevare, ali su u velikoj mjeri odustali od toga nakon uvođenja novih smjernica Play prodavnice, koje ograničavaju upotrebu dozvole SEND_SMS, ali i zbog bolje kontrole Google Play Protecta.
Novije verzije Jokera prešle su na drugu vrstu prevare – oni koji stoje iza malvera koriste zlonamjerne aplikacije kako bi prevarili žrtve da se pretplate ili kupuju različite vrste sadržaja preko telefonskog računa.
„Oba načina osiguravaju verifikaciju uređaja, ali ne i verifikaciju korisnika“, objašnjavaju Alek Guertin i Vadim Kotov iz tima koji je zadužen za sigurnost i privatnost Androida. „Mobilni operater može utvrditi da zahtjev potiče od korisnikovog uređaja, ali ne zahtijeva nikakvu interakciju od korisnika koja se ne može automatizirati.”
U većini slučajeva korisnici koji zaraze svoje Android uređaje Jokerom otkrili bi da funkcije aplikacije ne odgovaraju aplikaciji koju su instalirali.
Joker aplikacije također često ne posjeduju druge funkcije osim procesa naplate i u nekim slučajevima će jednostavno biti kopije drugih popularnih aplikacija u Google Play prodavnici.
„Google Play Protect svakodnevno skenira više od 50 milijardi aplikacija na više od dvije milijarde uređaja“, navodi se u izvještaju o sigurnosti i privatnosti Androida za 2018., objavljenom u martu 2019. godine.
„Analizom i pregledom više od 500.000 aplikacija dnevno u procesu provjere baziranom na oblaku, Google Play Protect pomaže da štetne aplikacije ne dođu do Google Playa.“
Google je u istom izvještaju otkrio da su oni odbili 55% više Android aplikacija nego 2017. godine i povećali stopu uklanjanja aplikacija za oko 66% u odnosu na prethodnu godinu. Iako izvještaj za 2018. godinu ne otkriva tačan broj uklonjenih zlonamjernih aplikacija, kompanija je 2017. rekla da je uklonila više od 700.000 aplikacija koje krše Google Play smjernice, 70% više nego 2016.
Bilo da je riječ o autonomnoj vožnji, pametnom domu ili proizvodnji, vještačka inteligencija (AI) postala je dio svakodnevice. Prepoznali su to u Boschu, koji ostvaruje veliki napredak u primjeni AI-ja u različitim sektorima.
Među proizvodima predstavljenim na CES-u, najvećem sajmu potrošačke elektronike na svijetu, su prvi providan digitalni vizir za zaštitu od sunca u vozilima, 3D display za automobile, aplikaciju za prediktivno održavanje Međunarodne svemirske stanice, sistem za praćenje unutrašnjeg prostora vozila i pametna platforma za medicinsku dijagnostiku.
„Rešenja koja prikazujemo na CES-u jasno pokazuju da cilj Boscha postati lider u inovacijama i u oblasti vještačke inteligencije“, kazao je član Upravnog odbora Boscha Mihael Bole. „Od 2025. godine svaki naš proizvod će ili sadržati vještačku inteligenciju ili biti razvijen ili proizveden pomoću nje.“ Očekuje se da će obim globalnog tržišta za primjenu vještačke inteligencije iznositi oko 120 milijardi dolara u istom periodu, što je dvanaest puta više nego 2018. godine (izvor: Tractica). Bosch želi iskoristiti taj potencijal: kompanija već ulaže 3,7 milijardi eura u razvoj softvera svake godine, trenutno zapošljava više od 30.000 softverskih inžinjera, a 1.000 saradnika radi na vještačkoj inteligenciji.
Osim toga, uspostavili su sveobuhvatan program obuke. „Planiramo osposobiti skoro 20.000 saradnika za rad u oblasti vještačke inteligencije u sljedeće dvije godine“, objašnjava Bole. „Moramo ulagati ne samo u AI već i u ljudsku inteligenciju.“ Program obuhvata formate obuke na tri različita nivoa za menadžere, inžinjere i programere za vještačku inteligenciju, i uključuje smjernice za odgovornu upotrebu vještačke inteligencije.
Bosch ulaže 100 miliona eura u AI kampus
Inovacije zahtijevaju ulaganja. Osim što ulaže u razvoj softvera, Bosch širom svijeta ulaže i u ljude i u centre za kompetencije. Jedan od projekata jeste i novi AI kampus u Tübingenu u Njemačkoj, u čiju izgradnju kompanija ulaže 100 miliona eura. Useljenje u novi istraživački kompleks planira se za kraj 2022. godine. Kampus će ponuditi prostor za kreativnu i produktivnu razmjenu za oko 700 stručnjaka u oblasti vještačke inteligencije. Osim toga, Centar za AI kompanije Bosch (BCAI) radi na sedam lokacija širom svijeta, uključujući i dvije u SAD-u: u Sunnyvaleu u Kaliforniji i u Pittsburgu u Penssylvaniji. BCAI trenutno zapošljava ukupno oko 250 specijalista za AI, koji rade na više od 150 projekata u oblastima mobilnosti, proizvodnje, pametnih domova i poljoprivrede.
Globalno tržište barijera će, prema procjenama Grand View Researcha, dosegnuti vrijednost 24,5 milijardi dolara do 2025. godine, uz prosječnu godišnju stopu rasta od 9,8 posto.
Rast se može pripisati njihovoj većoj upotrebi u komercijalnim, stambenim i visokosigurnosnim aplikacijama, ali i saobraćaju, u kojem pružaju veću sigurnost vozilima i pješacima na pješačkim prijelazima. Nagla industrijalizacija, građevinski radovi te terorističke i kriminalne aktivnosti također će doprinijeti rastu tog tržišta.
Mnogo je ponuđača visokosigurnosnih barijera, koje se koriste u sistemima kontrole pristupa vozila radi zaštite kritične infrastrukture, smanjenja saobraćajnih gužvi, ali i u podatkovnim centrima te finansijskim institucijama u sprečavanju neovlaštenih upada te oštećenja ili krađe imovine
Kada je riječ o vrsti proizvoda, u narednom periodu znatan rast ostvarit će pokretni stubići za kontrolu saobraćaja. Najveći tržišni igrači navedeni u istraživanju su: Betafence, Delta Scientific, Hill & Smith, Lindsay, Senstar, Tata Steel i Valmont.
FLIR Systems je investirao u Providence Photonics, firmu koja razvija napredni softver za mjerenje emisija gasova pomoću Flirovih Optical Gas Imaging (OGI) kamera.
Providence Photonics specijaliziran je za razvoj i primjenu napredne tehnologije u području snimanja gasova, čime pomaže u borbi protiv nekih od najizazovnijih ekoloških i sigurnosnih problema u industriji. Koristeći patentiranu tehnologiju, napredne tehnike računarskog vida i najmodernije infracrveno snimanje, njihova rješenja mogu se koristiti za nekoliko aplikacija, uključujući mjerenja curenja gasova, provjeru ispitivanja curenja, autonomno daljinsko otkrivanje curenja itd.
Kao dio investicije FLIR će dobiti ekskluzivni pristup dijelu intelektualnog vlasništva Providence Photonicsa, što će im pomoći da prošire ponudu svojim kupcima u naftnoj i plinskoj industriji. Kompanije će raditi na primjeni Providence Photonicsovih algoritama za mjerenje gasova u sadašnjim i budućim FLIR OGI kamerama i digitalnim uslugama.
„Naše ulaganje u Providence Photonics je još jedan primjer naše evolucije. Od isključivo nadzorne kompanije postali smo ponuđač inteligentnih rješenja koja koriste softver za pomoć pri odlučivanju“, rekao je Frank Pennisi, voditelj industrijske poslovne jedinice u FLIR-u. „Ova investicija omogućava nam da bolje opslužujemo postojeće kupce naftne i plinske industrije koji se oslanjaju na našu tehnologiju za optičko snimanje gasova radi poboljšanja efikasnosti i sigurnosti, istovremeno osiguravajući poštivanje propisa o smanjenju emisije metana.“
Korisna veštačka inteligencija: zajedno gradimo poverenje u tehnologiju
– Član upravnog odbora kompanije Bosch dr Mihael Bole: „Cilj kompanije Bosch jeste da postane lider u inovacijama i u oblasti veštačke inteligencije.“
– Tehnologija budućnosti: Bosch ulaže 3,7 milijardi evra godišnje u razvoj softvera.
– Program obuke: tokom naredne dve godine, Bosch će osposobiti 20.000 saradnika za veštačku inteligenciju.
– Interakcija: zahvaljujući veštačkoj inteligenciji (AI) i internetu stvari (IoT), Bosch čini svakodnevni život lakšim i pogodnijim u mobilnosti, kod kuće i u proizvodnji.
– Prvi na svetu: digitalni vizir za zaštitu od sunca koristi veštačku inteligenciju da bi zaštitio vid vozača na pametan način.
Las Vegas, Nevada, SAD – Bilo da je u pitanju autonomna vožnja, pametni dom ili proizvodnja, veštačka inteligencija (AI) je postala sastavni deo svakodnevnog života. Bosch koristi veštačku inteligenciju i internet stvari kako bi život učinio lakšim i što je moguće bezbednijim. U ovom slučaju slogan „Korisna veštačka inteligencija. Zajedno gradimo poverenje“ sažima pristup kompanije u pogledu tehnologije i usluga. U fokusu je bezbedna i robusna veštačka inteligencija za proizvodnju pametnih proizvoda koje je Bosch prikazao ove godine na sajmu
CES.
Jedan od tih proizvoda jeste virtuelni vizir: digitalni vizir za zaštitu od kola na bazi veštačke inteligencije u vozilima predstavljen je na najvećem sajmu potrošačke elektronike na svetu. Proizvod je osvojio i nagradu za najbolju inovaciju CES®, kao i 3D display za automobile kompanije Bosch.
Drugi najznačajniji momenti veštačke inteligencije kompanije Bosch sa sajma uključuju aplikaciju za prediktivno održavanje Međunarodne svemirske stanice, sistem za praćenje unutrašnjeg prostora vozila i pametnu platformu za medicinsku dijagnostiku. „Rešenja koja prikazujemo na sajmu CES jasno pokazuju da cilj kompanije Bosch jeste da postane lider u inovacijama i u oblasti veštačke inteligencije“, kaže član upravnog odbora kompanije Bosch Mihael Bole. „Počev od 2025. godine, svaki naš proizvod će ili sadržati veštačku inteligenciju ili će biti razvijen ili proizveden uz pomoć veštačke inteligencije.“ Očekuje se da će obim globalnog tržišta za primenu veštačke inteligencije iznositi oko 120 milijardi dolara u istom periodu, što je dvanaest puta više nego 2018. godine (izvor: Tractica). Bosch želi da iskoristi taj potencijal: kompanija već ulaže 3,7 milijardi evra u razvoj softvera svake godine, trenutno zapošljava više od 30.000 softverskih inženjera, a 1.000 njenih saradnika radi na veštačkoj inteligenciji.
Osim toga, kompanija Bosch je uspostavila sveobuhvatan program obuke.
„Planiramo da osposobimo skoro 20.000 saradnika za rad u oblasti veštačke inteligencije u sledeće dve godine“, objašnjava Bole. „Moramo da ulažemo ne samo u veštačku inteligenciju, već i u ljudsku inteligenciju.“ Program obuhvata formate obuke na tri različita nivoa za menadžere, inženjere i programere za veštačku inteligenciju, i uključuje smernice za odgovornu upotrebu veštačke inteligencije. U tom pogledu je kompanija Bosch izradila sopstveni set principa za veštačku inteligenciju koji se bave pitanjima bezbednosti i etike veštačke inteligencije. Uz kombinaciju toga i Bosch stručnosti, kompanija namerava da izgradi poverenje i sa klijentima i sa partnerima: „Svi koji imaju interne tehničke i etičke principe znaju kako su važni bezbednost i suverenitet podataka“, kaže Bole. „Na neki način, poverenje predstavlja kvalitet proizvoda digitalnog sveta.“
Stručnost spasava živote
Bosch veruje da će u budućnosti jedna od primarnih oblasti stručnosti biti industrijska primena veštačke inteligencije. „Ne želimo da iskoristimo moć veštačke inteligencije kako bismo stvorili modele ljudskog ponašanja već želimo da je iskoristimo za unapređenje tehnologije u korist ljudi“, kaže Bole. „Zbog toga industrijska veštačka inteligencija mora da bude bezbedna, robusna i razumljiva korisnicima.“ Prema stavu kompanije Bosch, to znači da ljudi uvek treba da imaju kontrolu, bilo na ulici, kod kuće ili u proizvodnji.
Kao pionir u razvoju bezbednosnih sistema koji spasavaju život vozača, kao što su ABS, ESP i kontrolne jedinice za vazdušne jastuke, Bosch je ranije već dokazao da ljudi imaju koristi od pouzdanih mašina. Veštačka inteligencija takođe može učiniti sisteme za pomoć vozačima još efikasnijim i pametnijim: kada Bosch kamera koja koristi veštačku inteligenciju za autonomnu vožnju otkrije, na primer, delimično zaklonjene pešake, asistent za automatsko kočenje u slučaju opasnosti može da reaguje još pouzdanije. Bosch stvara tehnologiju učenja koja je „Tehnologija za život“.
Bosch ulaže 100 miliona evra u AI kampus
Inovacije zahtevaju ulaganja. Osim što ulaže u razvoj softvera, Bosch širom sveta ulaže i u ljude i u centre za kompetencije. Recimo, kompanija ulaže 100 miliona evra u izgradnju novog AI kampusa u Tibingenu u Nemačkoj. Useljenje u novi istraživački kompleks planira se za kraj 2022. godine. Kampus će ponuditi prostor za kreativnu i produktivnu razmenu za oko 700 stručnjaka u oblasti veštačke inteligencije. Ti stručnjaci dolaze iz kompanije Bosch, eksternih startapova i državnih istraživačkih ustanova. Novi kompleks bi trebalo da unapredi razmenu među stručnjacima u Sajber dolini (Cyber Valley). „Zajedno gradimo poverenje“ biće realnost u tom kompleksu. Bosch je jedan od osnivača Sajber doline osnovane 2016. Ovaj zajednički istraživački poduhvat spojio je partnere iz industrije, akademske zajednice i vlade u cilju unapređenja istraživanja u oblasti veštačke inteligencije i brzog prenosa rezultata istraživanja u industrijske aplikacije u realnom okruženju.
Osim toga, Centar za veštačku inteligenciju kompanije Bosch (BCAI) radi na sedam lokacija širom sveta, uključujući i dve u SAD: u Sanivelu u Kaliforniji i u Pitsburgu u Pensilvaniji. BCAI trenutno zapošljava ukupno oko 250 specijalista za veštačku inteligenciju koji rade na više od 150 projekata u oblastima mobilnosti, proizvodnje, pametnih domova i poljoprivrede.
Prvi virtuelni vizir na svetu napravljen je u SAD
U kompaniji Bosch rade kreativni umovi u oblasti veštačke inteligencije koji razvijaju inovacije za proizvode u oblasti mobilnosti, pametnih domova i industrije 4.0. Bosch prva komponenta veštačke inteligencije u automobilskom sektoru na svetu, koja je imala premijeru u Las Vegasu, napravljena je u SAD: virtuelni vizir, koji prestavlja providan digitalni vizir za zaštitu od sunca. Transparentni LDC displej povezan sa kamerom koja prati unutrašnjost vozila detektuje položaj očiju vozača. Koristeći pametne algoritme, virtuelni vizir analizira te informacije i zatamnjuje samo deo vetrobranskog stakla kroz koji sunce zaslepljuje vozača. Virtuelni vizir dobio je najviše ocene u svojoj kategoriji nagrada za najbolje inovacije na sajmu CES. Novi 3D displej kompanije Bosch osvojio je nagradu i u svojoj kategoriji. Koristeći pasivnu 3D tehnologiju, displej stvara realistični trodimenzionalni efekat za slike i upozorenja. To omogućava brže razumevanje
digitalnih informacija nego kada se prikazuju na konvencionalnim ekranima, povećavajući tako bezbednost na putu.
Novi Bosch sistem za praćenje unutrašnjosti vozila omogućava dodatnu bezbednost. Sistem detektuje kada je vozač pospan ili gleda u pametni telefon na osnovu pokreta očnih kapaka, pravca pogleda i položaja glave – i upozorava vozača na kritične situacije. On takođe prati unutrašnjost vozila kako bi odredio broj putnika i na kom mestu i u kom položaju oni sede. To omogućava optimizaciju rada sigurnosnih sistema kao što su vazdušni jastuci u slučaju opasnosti.
Tokom 2019. godine prodaja kompanije Bosch u oblasti sistema za pomoć vozaču porasla je za 12 odsto, na oko 2 milijarde evra. Oni krče put za autonomnu vožnju. U budućnosti, kada vozila budu u delimično autonomnom režimu vožnje za delove puta kao što je auto-put, sistem za praćenje vozača postaće nezamenljiv partner: U tim situacijama, kamera će omogućiti da vozač bezbedno može da preuzme volan u bilo kom trenutku. Do 2022. godine, kompanija će potrošiti oko 4 milijarde evra na autonomnu vožnju i zaposliće više od 5.000 inženjera. Kako bi zaokružila svoj portfolio u ovoj oblasti, kompanija Bosch sada takođe radi i na pripremi lidar senzora za proizvodnju. Pored radara i kamera, lidar predstavlja treću najvažniju tehnologiju senzora. Lidar senzor velikog dometa kompanije Bosch može da na velikim udaljenostima detektuje i
predmete koji nisu od metala, recimo kamenje na putu.
Veštačka inteligencija kompanije Bosch koristi se u svemiru i u medicini
Kompanija teži da ostvari visoke ciljeve sa svojim sistemom senzora SoundSee, koji je poslat u svemir krajem 2019. godine. U autonomnom letećem robotu Astrobee agencije NASA SoundSee izolovaće neuobičajene zvuke na ISS, analizirati ih pomoću analitike na bazi veštačke inteligencije i ukazati na to kada je potrebno održavanje. Od početka 2020. godine, audio-podaci koje snimi SoundSee slaće se objektu za kontrolu leta koji je konfigurisan u skladu sa specifikacijama agencije NASA i ugrađen u Istraživački centar kompanije Bosch u Pitsburgu u Pensilvaniji. Sistem koji je tek nešto veći od kutije za ručak razvijen je u SAD zajedno sa kompanijom Astrobotic kao deo istraživačke saradnje u okviru agencije NASA.
Proizvod koji se u potpunosti primenjuje na zemlji, ali zato nije ništa manje inovativan, jeste Vivascope – pametna patološka platforma koja pomaže u postavljanju medicinske dijagnoze. Vivascope uvećava uzorke kao što su krv i druge telesne tečnosti, digitalizujući mikroskopske nalaze i analizirajući ih pomoću algoritama na bazi veštačke inteligencije. On precizno i brzo može da otkrije ćelijske anomalije i da pruži lekarima korisnu pomoć u proceni i dijagnozi.
Smartglasses Light Drive čine i obične naočare pametnim
Kompanija Bosch je na sajmu CES prikazala i mnoge inovacije koje nisu povezane sa veštačkom inteligencijom. Recimo, njen modul pametnih naočara Light Drive jeste prvo rešenje na bazi senzora na svetu koje omogućava da i običan par naočara postane pametan. Ono je za više od trećinu tanje od drugih rešenja na tržištu, a teži manje od deset grama. Kristalno jasne slike koje se projektuju u vidno polje osobe koja ih nosi, a koje su lako primetne čak i na direktnoj sunčevoj svetlosti, kreću se u rasponu od informacija o navigaciji i tekstualnih poruka, do kalendarskih unosa i uputstava za upotrebu – u zavisnosti od informacija koje stižu da pametnog telefona ili pametnog sata.
Na sajmu CES, Bosch koristi svoju IoT šatl tehnologiju kako bi predstavio rešenja koja kompanija nudi proizvođačima automobila i dobavljačima usluga u oblasti mobilnosti za elektrifikaciju, automatizaciju, povezivanje i personalizaciju vozila koja se koriste za deljenje prevoza. Bosch portfolio se ne sastoji samo od komponenata već obuhvata i besprekorno povezane usluge mobilnosti koje omogućavaju korisnicima fleksibilnost u radu, upravljanju, naplaćivanju i održavanju svojih vozila, kao i bezbednost svakog putovanja.
Rešenja za ceo dom: prošireni portfolio za rezidencijalni IoT
Bosch proširuje obim svojih usluga za rezidencijalni internet stvari (IoT). Ovde je najinteresantnija otvorena platforma Home Connect, koja je predstavljena na sajmu CES. Počev od sredine 2020. godine, aplikacija platforme će ponuditi i kontrolu osvetljenja i senke, zabave i opremu različitih proizvođača za pametno baštovanstvo. Planira se da se udvostruči broj partnerskih kompanija kojih je trenutno oko 40, što će učiniti život u domu još pogodnijim i efikasnijim.
Pametna tehnologija štiti životnu sredinu
Preduzetničko razmišljanje u kompaniji Bosch leži u osnovi svih ovih inovativnih proizvoda. „Želimo da uskladimo komercijalno, ekološko i društveno odgovorno poslovanje“, kaže Bole. Zaštita klime tu takođe igra važnu ulogu. Kako kaže Bole: „Bosch ne samo da razvija rešenja koja štite životnu sredinu već se ponaša i kao uzor. Do kraja 2020. godine, svih naših 400 lokacija širom sveta biće klimatski neutralno, a sektori od razvoja, preko proizvodnje do administracije više neće ostavljati ugljenični otisak. To smo već postigli na našim lokacijama u Nemačkoj.“
Veštačka inteligencija i ovde ima svoju ulogu: na pojedinačnim lokacijama, recimo, energetska platforma same lokacije koristi pametne algoritme kako bi otkrila odstupanja u potrošnji energije. Samo na taj način omogućeno je nekim postrojenjima da smanje svoje emisije CO2 za više od 10 odsto u protekle dve godine. Imajući u vidu da kompanija Bosch posluje u ukupno 270 takvih postrojenja, potencijal za uštede je ogroman. Kako Bole objašnjava: „Upravo tako sumiramo naše poruke na sajmu CES: Bosch ima velike planove za veštačku inteligenciju na mnogim poljima.“
Dvojica rumunskih hakera, Bogdan Nikolesku (37) i Radu Miklaus (37), osuđeni su na 20, odnosno 18 godina zatvora nakon što su proglašeni krivim da su inficirali 400.000 računara malverom koji je krao lozinke i finansijske informacije i pomoću kojeg su od žrtava ukrali milione dolara.
Izricanje presude uslijedilo je nakon što ih je u aprilu savezna porota u Ohiju proglasila krivim.
Nikolesku i Miklaus su od 2007. bili članovi grupe Bayrob iz Bukurešta. Grupa je razvila malver i distribuirala ga preko emailova, koje je slala u ime kompanija poput Western Uniona, Norton AntiVirusa i drugih. Kada bi korisnici kliknuli na fajlove u prilogu, na njihove sisteme instaliran je malver. Od tog trenutka malver bi sakupljao lične podatke, podatke o kreditnim karticama i korisnička imena i lozinke, isključivao alate za zaštitu od malvera i blokirao žrtvama pristup web-stranicama policije i drugima na kojima su se mogle obratiti za pomoć.
Dvojac je mogao kopirati email kontakte žrtava pomoću malvera, da bi zatim slali emailove s tim malicioznim softverom. Osim toga, malver je prisiljavao sisteme žrtava da registruju AOL naloge, a potom šalju još emailova s tih legitimnih email adresa. Njih dvojica su registrovali više od 100.000 email računa korištenjem ove metode i mogli su poslati desetke miliona emailova.
Nikolesku i Miklaus su također ubacivali lažne web-stranice u legitimne web-sajtove, kao što je eBay, kako bi presreli žrtave na tim web-sajtovima i natjerali ih da unesu korisničko ime i šifru na lažnu web-stranicu. Njih dvojica su na eBay ubacili više od hiljadu lažnih lista za automobile, motore i još mnogo toga. Oni su stavljali fotografije s malverom, a zatim su oni koji bi kliknuli na njih bili preusmjeravani na lažne web-stranice koje su izgledale kao legitimne eBay stranice. Ove web-stranice prevarile su žrtve da plaćaju “robu” nepostojećem eBay Escrow Agentu, za koga se ispostavilo da je osoba koju je dvojac angažovao da prikupi novac i preda im ga. Ova prevara rezultirala je gubitkom nekoliko miliona dolara.
Prema tvrdnjama američkog Ministarstva pravde, ovim napadima Nikolesku i Miklaus su zaradili više od četiri miliona dolara. Njih dvojica su uhapšena u Rumuniji u septembru 2016. godine, a kasnije su isporučeni SAD-u.
Treći član grupe, Tiberiu Danet, izjasnio se krivim u novembru 2018. za osam tački optužnice, a očekuje se da će presuda u njegovom slučaju biti donesena 8. januara 2020. godine.
Marketsandmarkets je procijenio ovogodišnje tržište sigurnosnih rješenja na 257,9 milijardi dolara. Uz prosječan godišnji rast od 9% do 2024. godine, dosegnut će vrijednost 397,6 milijardi, stoji u procjeni te istraživačke kompanije.
Ključni faktori rasta tržišta sigurnosnih rješenja su rastuća stopa kriminala i terorističkih aktivnosti na globalnom nivou, povećanje svijesti potrošača o sigurnosnim problemima i spremnost na ulaganje u sigurnosne sisteme, brz razvoj bežičnih tehnologija za otkrivanje požara i povećana potražnja za “uradi sam” i špijunskim kamerama.
Očekuje se da će sigurnosne usluge za sisteme za zaštitu od požara imati najveći udio u 2019. godini. Kompanije širom svijeta povećale su izdvajanja na mjere zaštite od požara kako bi zaštitile svoju infrastrukturu i smanjile rizik od gubitka života. Novi inteligentni senzori imaju mogućnosti umrežavanja, pomoću kojih grupa senzora i detektora mogu lako komunicirati putem upravljačkih jedinica, što dovodi do veće efikasnosti sistema zaštite od požara.
Očekuje se da će sigurnosne usluge zadržati većinu udjela na tržištu sigurnosti do 2024. Sistemi videonadzora, kontrole pristupa i zaštite od požara implementirani su u različitim sektorima kao što su komercijalni, stambeni, vladin, transportni, maloprodajni te finansijski, a za njihov nesmetan i kontinuiran rad potrebne su različite usluge poput održavanja i integracije. Sigurnosni sistemi su korisni samo ako su pravilno projektovani, dizajnirani, instalirani, servisirani i održavani.
Najvišu godišnju stopu rasta ostvarit će Azijsko-pacifička regija, u kojoj vlade više zemalja usvajaju sigurnosne norme za različite sektore i gdje će njihova primjena povećati zahtjeve za sigurnosnim sistemima, a kao pokretač se navodi i tehnološki i ekonomski razvoj.
ADT, Honeywell, Johnson Controls, Bosch, Hikvision, Dahua, Axis, Secom, UTC, Assa Abloy samo su neki ključni igrači na tržištu sigurnosnih usluga.
Sve veći broj potrošača koji preferiraju efikasniji i povoljniji način osiguravanja svoje imovine uzrokovao je brzi rast globalnog tržišta sigurnosti pametnih domova. Prema istraživanju portala PreciseSecurity.com, trend širenja nastavit će se i u sljedećim godinama, a isporuka kućnih nadzornih i sigurnosnih uređaja na globalnom nivou dosegnut će više od 307 miliona jedinica do 2023. godine.
Globalno tržište pametnih kućnih uređaja ove godine bilježi gotovo 815 miliona isporuka. Prema podacima iz 2019, u narednih pet godina predviđa se prosječan godišnji rast od 14,4%, što će rezultati brojem od 1,34 milijarde uređaja u 2023.
Najveći dio toga ili 339,8 miliona jedinica spada samo u kategoriju videozabave. Međutim, ankete predviđaju da će najveći rast ostvariti uređaji za nadzor i sigurnost u domovima.
Naime, u tom tržišnom segmentu u 2018. je zabilježeno 97,7 miliona prodanih jedinica, a u narednih dvanaest mjeseci čak 156,6 miliona. Najnovija istraživanja pokazuju da će oprema za nadzor i sigurnost domova, poput pametnih brava, nadzornih kamera i videozvona, činiti 22,1% globalne isporuke pametnih kućanskih uređaja do 2023. godine, uz prosječnu stopu rasta od 18,4%.
Statistika pokazuje da kupci širom svijeta najčešće nabavljaju pametna zvona na vratima. Očekuje se da će taj relativno mlad segment tržišta pametnih domova do 2023. dostići vrijednosti 1,4 milijarde dolara na globalnom nivou.
Nedavna istraživanja pokazuju da su zvona najtraženiji pametni kućni uređaji u američkim domaćinstvima od 2019. godine. U Sjedinjenim Američkim Državama ove je godine prodato gotovo četiri miliona videozvona, a do 2023. se prognozira broj od čak 5,6 miliona jedinica. Od ostalih predmeta kupci u toj zemlji najviše su bili zainteresovani za pametne zvučnike s glasovnim pomoćnicima, pametne sijalice i pametne detektore dima.
