Predgovor
Zavisnost modernog društva od funkcionisanja kritičnih infrastrukturnih sistema dovela je do toga da je njihova zaštita jedna od prvorazrednih tema nacionalne bezbednosti, našavši zapaženo mesto u diskursu nacionalnih bezbednosnih politika i strategija. Za Evropsku uniju, ovo pitanje povezano je sa održanjem vitalnih funkcija društva i blagostanjem ljudi koje prevazilazi granice nacionalne bezbednosti i zahteva harmonizaciju nacionalnih bezbednosnih i drugih politika.
Zaštita kritične infrastrukture predstavlja izuzetno složenu oblast izučavanja stvarnosti koja zahteva multidisciplinarne teorijske i praktične uvide. Budući da ne podnosi fragmentarne pristupe i „cehovsku podeljenost“ u okvirima jedne naučne, stručne i profesionalne trajektorije, sa aspekta sistemskog pristupa, najzahtevnija je u teorijskom i praktičnom smislu.
Svesni navedenih ograničenja, autori ove knjige usudili su se da pruže teorijsku konceptualizaciju pažljivo odabranih tema koje se nalaze na agendi savremenih rasprava u vezi sa uspostavljanjem pravno-institucionalnog i funkcionalnog okvira zaštite infrastrukturnih sistema. Sa teorijske tačke gledišta, razlike u definisanju kritične infrastrukture i elemenata kritičnosti imaju negativne posledice po integritet sistema zaštite, na isti način na koji to ima nepostojanje jedinstvene definicije bezbednosnih pretnji, ili barem percepcije stepena tih pretnji, odnosno načina na koji bi se zajednice i pojedinci prema njima trebalo odnositi. Kao po pravilu, prisutne su dve krajnosti- precenjivanje, odnosno potcenjivanje njihovog značaja, sa svim rizicima koje sa sobom nose.
Kratka vremenska distanca od uspostavljanja prvih institucionalnih mehanizama zaštite na nadnacionalnom i nacionalnom nivou autorima ne dopušta previše slobode da, koliko je to moguće, kritički opserviraju postojeća rešenja. Danas se fizionomija rizika menja brzinom nedokučivom oku posmatrača i spoznaji najpažljivijih analitičara, a tzv. inherentna neizvesnost načina na koji će sistem sa svojom složenom strukturom međuzavisnosti odgovoriti na nepoznate pretnje ne ostavlja mnogo prostora za egzaktna merenja i predviđanja. Usled navedenog, autori su se odlučili da daju svoj skromni doprinos pregledom strategijskih, normativnih i instituacionalnih okvira zaštite kritične infrastrukture, kako na nivou EU, tako i na nivou pojedinih zemalja čiji se pristupi mogu smatrati relevantnim za Republiku Srbiju. Ovo štivo je utoliko značajnije i društveno i teorijski relevantnije, ukoliko se na umu ima činjenica da se Srbija nalazi na početku uspostavljanja normativno-pravnog ustrojstva zaštite, harmonizovanog sa evropskim dokumentima koji regulišu ovu materiju, a nakon čega će uslediti primena donetih rešenja.
Zahvaljujemo recenzentima Marini Mitrevskoj, Robertu Mikcu i Denisu Čaleti na veoma dragocenim savetima prilikom pisanja redova ove knjige. Ona je i plod višegodišnje saradnje sa ovim uglednim ekspertima na polju razvoja akademske i stručne misli u regionu u kompleksnoj oblasti zaštite kritične infrastrukture.
Posebnu zahvalnost dugujemo Institutu za standardizaciju Srbije koji je pomogao u pripremi i publikovanju ovog štiva.
Autori
U Beogradu, novembar 2020. godini
