Videonadzorni sistemi koji će ove godine biti postavljeni u šest crnogorskih općina bit će u skladu s najvišim evropskim standardima o zaštiti privatnosti, uz puno poštivanje pravila obrade i zaštite ličnih podataka, rekao je ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Mevludin Nuhodžić.
On je podsjetio da će Vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) uložiti više miliona eura u uvođenje videonadzora u Podgorici, Baru, Budvi, Nikšiću, Herceg-Novom i Kotoru.
„Dobili smo saglasnost Agencije za zaštitu ličnih podataka, što je veoma važno s aspekta poštovanja i zaštite ljudskih prava, odnosno privatnosti građana. Videonadzor će biti u skladu s najvišim evropskim standardima“, rekao je Nuhodžić agenciji MINA.
U skladu s tim, sve lokacije s videonadzornim kamerama bit će vidno obilježene s istaknutim obavještenjima, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Prva faza obuhvatit će lokacije u Baru, Budvi i Podgorici.
Nuhodžić je kazao da će instaliranje i puštanje u rad sistema videonadzora javnih površina biti transparentno kako bi građani, učesnici u saobraćaju i sve druge osobe bile na adekvatan način upoznate s uslovima pod kojima se vrši videonadzor.
Uvode se i novi lični identifikacijski dokumenti
Ministar Nuhodžić je kazao da je za građane Crne Gore najvažnije da će ove godine početi uvođenje novih elektronskih ličnih identifikacijskih dokumenata, čijom će upotrebom komunikacija građana biti još kvalitetnija, jednostavnija i jeftinija.
„To znači da će građani imati najsavremenije dokumente. Nova lična karta će sadržavati certifikate za elektronsku identifikaciju i elektronski potpis. Takve lične karte u mnogim državama koriste se kao dokument u elektronskom poslovanju“, objasnio je Nuhodžić.
On je najavio da će biti nastavljeno s unapređenjem granične infrastrukture izgradnjom i rekonstrukcijom graničnih prijelaza Ranče, Šćepan Polje i Vraćenovići te da će građani, turisti i roba granicu prelaziti brže, lakše i sigurnije.
Korisna veštačka inteligencija: zajedno gradimo poverenje u tehnologiju
– Član upravnog odbora kompanije Bosch dr Mihael Bole: „Cilj kompanije Bosch jeste da postane lider u inovacijama i u oblasti veštačke inteligencije.“
– Tehnologija budućnosti: Bosch ulaže 3,7 milijardi evra godišnje u razvoj softvera.
– Program obuke: tokom naredne dve godine, Bosch će osposobiti 20.000 saradnika za veštačku inteligenciju.
– Interakcija: zahvaljujući veštačkoj inteligenciji (AI) i internetu stvari (IoT), Bosch čini svakodnevni život lakšim i pogodnijim u mobilnosti, kod kuće i u proizvodnji.
– Prvi na svetu: digitalni vizir za zaštitu od sunca koristi veštačku inteligenciju da bi zaštitio vid vozača na pametan način.
Las Vegas, Nevada, SAD – Bilo da je u pitanju autonomna vožnja, pametni dom ili proizvodnja, veštačka inteligencija (AI) je postala sastavni deo svakodnevnog života. Bosch koristi veštačku inteligenciju i internet stvari kako bi život učinio lakšim i što je moguće bezbednijim. U ovom slučaju slogan „Korisna veštačka inteligencija. Zajedno gradimo poverenje“ sažima pristup kompanije u pogledu tehnologije i usluga. U fokusu je bezbedna i robusna veštačka inteligencija za proizvodnju pametnih proizvoda koje je Bosch prikazao ove godine na sajmu
CES.
Jedan od tih proizvoda jeste virtuelni vizir: digitalni vizir za zaštitu od kola na bazi veštačke inteligencije u vozilima predstavljen je na najvećem sajmu potrošačke elektronike na svetu. Proizvod je osvojio i nagradu za najbolju inovaciju CES®, kao i 3D display za automobile kompanije Bosch.
Drugi najznačajniji momenti veštačke inteligencije kompanije Bosch sa sajma uključuju aplikaciju za prediktivno održavanje Međunarodne svemirske stanice, sistem za praćenje unutrašnjeg prostora vozila i pametnu platformu za medicinsku dijagnostiku. „Rešenja koja prikazujemo na sajmu CES jasno pokazuju da cilj kompanije Bosch jeste da postane lider u inovacijama i u oblasti veštačke inteligencije“, kaže član upravnog odbora kompanije Bosch Mihael Bole. „Počev od 2025. godine, svaki naš proizvod će ili sadržati veštačku inteligenciju ili će biti razvijen ili proizveden uz pomoć veštačke inteligencije.“ Očekuje se da će obim globalnog tržišta za primenu veštačke inteligencije iznositi oko 120 milijardi dolara u istom periodu, što je dvanaest puta više nego 2018. godine (izvor: Tractica). Bosch želi da iskoristi taj potencijal: kompanija već ulaže 3,7 milijardi evra u razvoj softvera svake godine, trenutno zapošljava više od 30.000 softverskih inženjera, a 1.000 njenih saradnika radi na veštačkoj inteligenciji.
Osim toga, kompanija Bosch je uspostavila sveobuhvatan program obuke.
„Planiramo da osposobimo skoro 20.000 saradnika za rad u oblasti veštačke inteligencije u sledeće dve godine“, objašnjava Bole. „Moramo da ulažemo ne samo u veštačku inteligenciju, već i u ljudsku inteligenciju.“ Program obuhvata formate obuke na tri različita nivoa za menadžere, inženjere i programere za veštačku inteligenciju, i uključuje smernice za odgovornu upotrebu veštačke inteligencije. U tom pogledu je kompanija Bosch izradila sopstveni set principa za veštačku inteligenciju koji se bave pitanjima bezbednosti i etike veštačke inteligencije. Uz kombinaciju toga i Bosch stručnosti, kompanija namerava da izgradi poverenje i sa klijentima i sa partnerima: „Svi koji imaju interne tehničke i etičke principe znaju kako su važni bezbednost i suverenitet podataka“, kaže Bole. „Na neki način, poverenje predstavlja kvalitet proizvoda digitalnog sveta.“
Stručnost spasava živote
Bosch veruje da će u budućnosti jedna od primarnih oblasti stručnosti biti industrijska primena veštačke inteligencije. „Ne želimo da iskoristimo moć veštačke inteligencije kako bismo stvorili modele ljudskog ponašanja već želimo da je iskoristimo za unapređenje tehnologije u korist ljudi“, kaže Bole. „Zbog toga industrijska veštačka inteligencija mora da bude bezbedna, robusna i razumljiva korisnicima.“ Prema stavu kompanije Bosch, to znači da ljudi uvek treba da imaju kontrolu, bilo na ulici, kod kuće ili u proizvodnji.
Kao pionir u razvoju bezbednosnih sistema koji spasavaju život vozača, kao što su ABS, ESP i kontrolne jedinice za vazdušne jastuke, Bosch je ranije već dokazao da ljudi imaju koristi od pouzdanih mašina. Veštačka inteligencija takođe može učiniti sisteme za pomoć vozačima još efikasnijim i pametnijim: kada Bosch kamera koja koristi veštačku inteligenciju za autonomnu vožnju otkrije, na primer, delimično zaklonjene pešake, asistent za automatsko kočenje u slučaju opasnosti može da reaguje još pouzdanije. Bosch stvara tehnologiju učenja koja je „Tehnologija za život“.
Bosch ulaže 100 miliona evra u AI kampus
Inovacije zahtevaju ulaganja. Osim što ulaže u razvoj softvera, Bosch širom sveta ulaže i u ljude i u centre za kompetencije. Recimo, kompanija ulaže 100 miliona evra u izgradnju novog AI kampusa u Tibingenu u Nemačkoj. Useljenje u novi istraživački kompleks planira se za kraj 2022. godine. Kampus će ponuditi prostor za kreativnu i produktivnu razmenu za oko 700 stručnjaka u oblasti veštačke inteligencije. Ti stručnjaci dolaze iz kompanije Bosch, eksternih startapova i državnih istraživačkih ustanova. Novi kompleks bi trebalo da unapredi razmenu među stručnjacima u Sajber dolini (Cyber Valley). „Zajedno gradimo poverenje“ biće realnost u tom kompleksu. Bosch je jedan od osnivača Sajber doline osnovane 2016. Ovaj zajednički istraživački poduhvat spojio je partnere iz industrije, akademske zajednice i vlade u cilju unapređenja istraživanja u oblasti veštačke inteligencije i brzog prenosa rezultata istraživanja u industrijske aplikacije u realnom okruženju.
Osim toga, Centar za veštačku inteligenciju kompanije Bosch (BCAI) radi na sedam lokacija širom sveta, uključujući i dve u SAD: u Sanivelu u Kaliforniji i u Pitsburgu u Pensilvaniji. BCAI trenutno zapošljava ukupno oko 250 specijalista za veštačku inteligenciju koji rade na više od 150 projekata u oblastima mobilnosti, proizvodnje, pametnih domova i poljoprivrede.
Prvi virtuelni vizir na svetu napravljen je u SAD
U kompaniji Bosch rade kreativni umovi u oblasti veštačke inteligencije koji razvijaju inovacije za proizvode u oblasti mobilnosti, pametnih domova i industrije 4.0. Bosch prva komponenta veštačke inteligencije u automobilskom sektoru na svetu, koja je imala premijeru u Las Vegasu, napravljena je u SAD: virtuelni vizir, koji prestavlja providan digitalni vizir za zaštitu od sunca. Transparentni LDC displej povezan sa kamerom koja prati unutrašnjost vozila detektuje položaj očiju vozača. Koristeći pametne algoritme, virtuelni vizir analizira te informacije i zatamnjuje samo deo vetrobranskog stakla kroz koji sunce zaslepljuje vozača. Virtuelni vizir dobio je najviše ocene u svojoj kategoriji nagrada za najbolje inovacije na sajmu CES. Novi 3D displej kompanije Bosch osvojio je nagradu i u svojoj kategoriji. Koristeći pasivnu 3D tehnologiju, displej stvara realistični trodimenzionalni efekat za slike i upozorenja. To omogućava brže razumevanje
digitalnih informacija nego kada se prikazuju na konvencionalnim ekranima, povećavajući tako bezbednost na putu.
Novi Bosch sistem za praćenje unutrašnjosti vozila omogućava dodatnu bezbednost. Sistem detektuje kada je vozač pospan ili gleda u pametni telefon na osnovu pokreta očnih kapaka, pravca pogleda i položaja glave – i upozorava vozača na kritične situacije. On takođe prati unutrašnjost vozila kako bi odredio broj putnika i na kom mestu i u kom položaju oni sede. To omogućava optimizaciju rada sigurnosnih sistema kao što su vazdušni jastuci u slučaju opasnosti.
Tokom 2019. godine prodaja kompanije Bosch u oblasti sistema za pomoć vozaču porasla je za 12 odsto, na oko 2 milijarde evra. Oni krče put za autonomnu vožnju. U budućnosti, kada vozila budu u delimično autonomnom režimu vožnje za delove puta kao što je auto-put, sistem za praćenje vozača postaće nezamenljiv partner: U tim situacijama, kamera će omogućiti da vozač bezbedno može da preuzme volan u bilo kom trenutku. Do 2022. godine, kompanija će potrošiti oko 4 milijarde evra na autonomnu vožnju i zaposliće više od 5.000 inženjera. Kako bi zaokružila svoj portfolio u ovoj oblasti, kompanija Bosch sada takođe radi i na pripremi lidar senzora za proizvodnju. Pored radara i kamera, lidar predstavlja treću najvažniju tehnologiju senzora. Lidar senzor velikog dometa kompanije Bosch može da na velikim udaljenostima detektuje i
predmete koji nisu od metala, recimo kamenje na putu.
Veštačka inteligencija kompanije Bosch koristi se u svemiru i u medicini
Kompanija teži da ostvari visoke ciljeve sa svojim sistemom senzora SoundSee, koji je poslat u svemir krajem 2019. godine. U autonomnom letećem robotu Astrobee agencije NASA SoundSee izolovaće neuobičajene zvuke na ISS, analizirati ih pomoću analitike na bazi veštačke inteligencije i ukazati na to kada je potrebno održavanje. Od početka 2020. godine, audio-podaci koje snimi SoundSee slaće se objektu za kontrolu leta koji je konfigurisan u skladu sa specifikacijama agencije NASA i ugrađen u Istraživački centar kompanije Bosch u Pitsburgu u Pensilvaniji. Sistem koji je tek nešto veći od kutije za ručak razvijen je u SAD zajedno sa kompanijom Astrobotic kao deo istraživačke saradnje u okviru agencije NASA.
Proizvod koji se u potpunosti primenjuje na zemlji, ali zato nije ništa manje inovativan, jeste Vivascope – pametna patološka platforma koja pomaže u postavljanju medicinske dijagnoze. Vivascope uvećava uzorke kao što su krv i druge telesne tečnosti, digitalizujući mikroskopske nalaze i analizirajući ih pomoću algoritama na bazi veštačke inteligencije. On precizno i brzo može da otkrije ćelijske anomalije i da pruži lekarima korisnu pomoć u proceni i dijagnozi.
Smartglasses Light Drive čine i obične naočare pametnim
Kompanija Bosch je na sajmu CES prikazala i mnoge inovacije koje nisu povezane sa veštačkom inteligencijom. Recimo, njen modul pametnih naočara Light Drive jeste prvo rešenje na bazi senzora na svetu koje omogućava da i običan par naočara postane pametan. Ono je za više od trećinu tanje od drugih rešenja na tržištu, a teži manje od deset grama. Kristalno jasne slike koje se projektuju u vidno polje osobe koja ih nosi, a koje su lako primetne čak i na direktnoj sunčevoj svetlosti, kreću se u rasponu od informacija o navigaciji i tekstualnih poruka, do kalendarskih unosa i uputstava za upotrebu – u zavisnosti od informacija koje stižu da pametnog telefona ili pametnog sata.
Na sajmu CES, Bosch koristi svoju IoT šatl tehnologiju kako bi predstavio rešenja koja kompanija nudi proizvođačima automobila i dobavljačima usluga u oblasti mobilnosti za elektrifikaciju, automatizaciju, povezivanje i personalizaciju vozila koja se koriste za deljenje prevoza. Bosch portfolio se ne sastoji samo od komponenata već obuhvata i besprekorno povezane usluge mobilnosti koje omogućavaju korisnicima fleksibilnost u radu, upravljanju, naplaćivanju i održavanju svojih vozila, kao i bezbednost svakog putovanja.
Rešenja za ceo dom: prošireni portfolio za rezidencijalni IoT
Bosch proširuje obim svojih usluga za rezidencijalni internet stvari (IoT). Ovde je najinteresantnija otvorena platforma Home Connect, koja je predstavljena na sajmu CES. Počev od sredine 2020. godine, aplikacija platforme će ponuditi i kontrolu osvetljenja i senke, zabave i opremu različitih proizvođača za pametno baštovanstvo. Planira se da se udvostruči broj partnerskih kompanija kojih je trenutno oko 40, što će učiniti život u domu još pogodnijim i efikasnijim.
Pametna tehnologija štiti životnu sredinu
Preduzetničko razmišljanje u kompaniji Bosch leži u osnovi svih ovih inovativnih proizvoda. „Želimo da uskladimo komercijalno, ekološko i društveno odgovorno poslovanje“, kaže Bole. Zaštita klime tu takođe igra važnu ulogu. Kako kaže Bole: „Bosch ne samo da razvija rešenja koja štite životnu sredinu već se ponaša i kao uzor. Do kraja 2020. godine, svih naših 400 lokacija širom sveta biće klimatski neutralno, a sektori od razvoja, preko proizvodnje do administracije više neće ostavljati ugljenični otisak. To smo već postigli na našim lokacijama u Nemačkoj.“
Veštačka inteligencija i ovde ima svoju ulogu: na pojedinačnim lokacijama, recimo, energetska platforma same lokacije koristi pametne algoritme kako bi otkrila odstupanja u potrošnji energije. Samo na taj način omogućeno je nekim postrojenjima da smanje svoje emisije CO2 za više od 10 odsto u protekle dve godine. Imajući u vidu da kompanija Bosch posluje u ukupno 270 takvih postrojenja, potencijal za uštede je ogroman. Kako Bole objašnjava: „Upravo tako sumiramo naše poruke na sajmu CES: Bosch ima velike planove za veštačku inteligenciju na mnogim poljima.“
Dvojica rumunskih hakera, Bogdan Nikolesku (37) i Radu Miklaus (37), osuđeni su na 20, odnosno 18 godina zatvora nakon što su proglašeni krivim da su inficirali 400.000 računara malverom koji je krao lozinke i finansijske informacije i pomoću kojeg su od žrtava ukrali milione dolara.
Izricanje presude uslijedilo je nakon što ih je u aprilu savezna porota u Ohiju proglasila krivim.
Nikolesku i Miklaus su od 2007. bili članovi grupe Bayrob iz Bukurešta. Grupa je razvila malver i distribuirala ga preko emailova, koje je slala u ime kompanija poput Western Uniona, Norton AntiVirusa i drugih. Kada bi korisnici kliknuli na fajlove u prilogu, na njihove sisteme instaliran je malver. Od tog trenutka malver bi sakupljao lične podatke, podatke o kreditnim karticama i korisnička imena i lozinke, isključivao alate za zaštitu od malvera i blokirao žrtvama pristup web-stranicama policije i drugima na kojima su se mogle obratiti za pomoć.
Dvojac je mogao kopirati email kontakte žrtava pomoću malvera, da bi zatim slali emailove s tim malicioznim softverom. Osim toga, malver je prisiljavao sisteme žrtava da registruju AOL naloge, a potom šalju još emailova s tih legitimnih email adresa. Njih dvojica su registrovali više od 100.000 email računa korištenjem ove metode i mogli su poslati desetke miliona emailova.
Nikolesku i Miklaus su također ubacivali lažne web-stranice u legitimne web-sajtove, kao što je eBay, kako bi presreli žrtave na tim web-sajtovima i natjerali ih da unesu korisničko ime i šifru na lažnu web-stranicu. Njih dvojica su na eBay ubacili više od hiljadu lažnih lista za automobile, motore i još mnogo toga. Oni su stavljali fotografije s malverom, a zatim su oni koji bi kliknuli na njih bili preusmjeravani na lažne web-stranice koje su izgledale kao legitimne eBay stranice. Ove web-stranice prevarile su žrtve da plaćaju “robu” nepostojećem eBay Escrow Agentu, za koga se ispostavilo da je osoba koju je dvojac angažovao da prikupi novac i preda im ga. Ova prevara rezultirala je gubitkom nekoliko miliona dolara.
Prema tvrdnjama američkog Ministarstva pravde, ovim napadima Nikolesku i Miklaus su zaradili više od četiri miliona dolara. Njih dvojica su uhapšena u Rumuniji u septembru 2016. godine, a kasnije su isporučeni SAD-u.
Treći član grupe, Tiberiu Danet, izjasnio se krivim u novembru 2018. za osam tački optužnice, a očekuje se da će presuda u njegovom slučaju biti donesena 8. januara 2020. godine.
Marketsandmarkets je procijenio ovogodišnje tržište sigurnosnih rješenja na 257,9 milijardi dolara. Uz prosječan godišnji rast od 9% do 2024. godine, dosegnut će vrijednost 397,6 milijardi, stoji u procjeni te istraživačke kompanije.
Ključni faktori rasta tržišta sigurnosnih rješenja su rastuća stopa kriminala i terorističkih aktivnosti na globalnom nivou, povećanje svijesti potrošača o sigurnosnim problemima i spremnost na ulaganje u sigurnosne sisteme, brz razvoj bežičnih tehnologija za otkrivanje požara i povećana potražnja za “uradi sam” i špijunskim kamerama.
Očekuje se da će sigurnosne usluge za sisteme za zaštitu od požara imati najveći udio u 2019. godini. Kompanije širom svijeta povećale su izdvajanja na mjere zaštite od požara kako bi zaštitile svoju infrastrukturu i smanjile rizik od gubitka života. Novi inteligentni senzori imaju mogućnosti umrežavanja, pomoću kojih grupa senzora i detektora mogu lako komunicirati putem upravljačkih jedinica, što dovodi do veće efikasnosti sistema zaštite od požara.
Očekuje se da će sigurnosne usluge zadržati većinu udjela na tržištu sigurnosti do 2024. Sistemi videonadzora, kontrole pristupa i zaštite od požara implementirani su u različitim sektorima kao što su komercijalni, stambeni, vladin, transportni, maloprodajni te finansijski, a za njihov nesmetan i kontinuiran rad potrebne su različite usluge poput održavanja i integracije. Sigurnosni sistemi su korisni samo ako su pravilno projektovani, dizajnirani, instalirani, servisirani i održavani.
Najvišu godišnju stopu rasta ostvarit će Azijsko-pacifička regija, u kojoj vlade više zemalja usvajaju sigurnosne norme za različite sektore i gdje će njihova primjena povećati zahtjeve za sigurnosnim sistemima, a kao pokretač se navodi i tehnološki i ekonomski razvoj.
ADT, Honeywell, Johnson Controls, Bosch, Hikvision, Dahua, Axis, Secom, UTC, Assa Abloy samo su neki ključni igrači na tržištu sigurnosnih usluga.
Sve veći broj potrošača koji preferiraju efikasniji i povoljniji način osiguravanja svoje imovine uzrokovao je brzi rast globalnog tržišta sigurnosti pametnih domova. Prema istraživanju portala PreciseSecurity.com, trend širenja nastavit će se i u sljedećim godinama, a isporuka kućnih nadzornih i sigurnosnih uređaja na globalnom nivou dosegnut će više od 307 miliona jedinica do 2023. godine.
Globalno tržište pametnih kućnih uređaja ove godine bilježi gotovo 815 miliona isporuka. Prema podacima iz 2019, u narednih pet godina predviđa se prosječan godišnji rast od 14,4%, što će rezultati brojem od 1,34 milijarde uređaja u 2023.
Najveći dio toga ili 339,8 miliona jedinica spada samo u kategoriju videozabave. Međutim, ankete predviđaju da će najveći rast ostvariti uređaji za nadzor i sigurnost u domovima.
Naime, u tom tržišnom segmentu u 2018. je zabilježeno 97,7 miliona prodanih jedinica, a u narednih dvanaest mjeseci čak 156,6 miliona. Najnovija istraživanja pokazuju da će oprema za nadzor i sigurnost domova, poput pametnih brava, nadzornih kamera i videozvona, činiti 22,1% globalne isporuke pametnih kućanskih uređaja do 2023. godine, uz prosječnu stopu rasta od 18,4%.
Statistika pokazuje da kupci širom svijeta najčešće nabavljaju pametna zvona na vratima. Očekuje se da će taj relativno mlad segment tržišta pametnih domova do 2023. dostići vrijednosti 1,4 milijarde dolara na globalnom nivou.
Nedavna istraživanja pokazuju da su zvona najtraženiji pametni kućni uređaji u američkim domaćinstvima od 2019. godine. U Sjedinjenim Američkim Državama ove je godine prodato gotovo četiri miliona videozvona, a do 2023. se prognozira broj od čak 5,6 miliona jedinica. Od ostalih predmeta kupci u toj zemlji najviše su bili zainteresovani za pametne zvučnike s glasovnim pomoćnicima, pametne sijalice i pametne detektore dima.
Kompanija Genetec objavila je novo istraživanje u kojem stoji da čak 68,4% ili gotovo 7 od 10 kamera ima zastarjeli firmver (sistemski softver).
Novi firmver podrazumijeva ne samo nove funkcionalnosti već i posljednje cyber sigurnosne mjere.
“Prema podacima koje smo prikupili, više od polovine kamera sa zastarjelim firmverom (53,9%) sadrži poznate cyber sigurnosne ranjivosti. Ekstrapolirajući to na prosječnu sigurnosnu mrežu, gotovo 4 od svakih 10 kamera osjetljivo je na cyber napad“, kaže Mathieu Chevalier, vodeći arhitekt sigurnosnih sistema u Genetecu.
Pokazalo se također da gotovo jedna od svake četiri organizacije (23%) ne koristi jedinstvene šifre, oslanjajući se na istu zadatu šifru za sve kamere istog proizvođača. Time je hakerima olakšano ovladavanje cijelim sistemom nakon probijanja zaštite samo jedne kamere.
Istraživanje je provedeno na uzorku od 44.763 kamere spojene na sisteme koji su dio Genetecovog razvojnog programa.
Uprkos tome što je u mnogim novim nadzornim kamerama podešeno da instalateri i krajnji korisnici prilikom instalacije moraju unijeti novu šifru ili administrativne podatke, u opticaju su stariji uređaji za koje nikada nisu ažurirane šifre, što može ugroziti druge kritične podatke i sisteme koji su dio iste mreže.
“Nažalost, naše istraživanje pokazuje da mentalitet ‘postavi i zaboravi’ i dalje prevladava, što dovodi u opasnost sigurnost cijele organizacije i privatnost ljudi. Potrebna je samo jedna kamera sa zastarjelim firmverom ili nepromijenjena zadana šifra da se stvori uporište za napadača da kompromituje cijelu mrežu”, dodaje Chevalier. „Ključno je da organizacije budu jednako proaktivne u ažuriranju svojih sigurnosnih sistema koliko su to u ažuriranju IT mreža.”
Projekt videonadzora javnih površina Velike Gorice, grada na sjeverozapadu Hrvatske, dio je cjelovitog projekta sistema tehničke zaštite.
Osnovna svrha njegovog uvođenja je zaštita ljudi i imovine, odnosno smanjenje izloženosti ljudi i imovine riziku od razbojništava, krađa, provala, nasilja, remećenja javnog reda i mira, kao i poboljšanje saobraćaja, rješavanje problema saobraćaja u mirovanju i dijela komunalnih poslova.
Zadatak projekta je postavljanje videoanalitičkih sistema na kritična i frekventna mjesta u Velikoj Gorici.
U prvoj fazi to će biti četiri lokacije: dva ulaza/izlaza iz grada, odnosno raskrsnica Zagrebačke – Poštanske – Ul. R. Fizira i raskrsnica Sisačke – Ul. 153. brigade HV te dvije lokacije unutar grada: park dr. F. Tuđmana i Trg k. Tomislava. Kamerama će se upravljati iz nadzornog centra u zgradi Komunalnog centra.
Ovisno o lokacijama bit će postavljene saobraćajne analitičke pokretne i fiksne kamere, koje će moći prepoznavati registarske tablice te klasificirati vozila, zatim fiksne kamere za opći nadzor i panoramske kamere.
Tehnologija prepoznavanja lica se sve više koristi, od nadzora vlade do određenih logovanja na internetu, posebno u Kini. Novi test, o kojem je izvijestio Fortune, dovodi u pitanje tačnost takvih sistema pokazujući da ih mogu zavarati korisnici koji nose maske.
Da bi obavila test, kompanija koja se bavi umjetnom inteligencijom naručila je veoma kvalitetne 3D maske koje su oponašale lice druge osobe. Htjeli su utvrditi može li neko nošenjem ovakve maske prevariti sistem prepoznavanja lica. Istraživači su bili u mogućnosti da plaćaju s računa druge osobe putem platnog sistema AliPay i WeChat.
Tim je čak mogao prevariti sisteme na aerodromima. Na aerodromu Schiphol u Amsterdamu uspjeli su prevariti self-boarding sistem sa samo fotografijom lica druge osobe. Također, prevarili su sisteme željezničkih stanica u Kini, gdje putnici koriste prepoznavanje lica kako bi platili svoje putovanje. Svi testovi su nadgledani i izvedeni uz dozvolu.
Ovo nije prvi put da se izražava zabrinutost zbog tačnosti tehnologije prepoznavanja lica. Američka unija za građanske slobode u augustu je objavila da je tehnologija pogrešno identifikovala 26 kalifornijskih zakonodavaca, prije svega ljudi koji nisu bili bijelci. Drugi izvještaj iz Velike Britanije otkrio je da policijski sistem prepoznavanja lica ima stopu grešaka od 81%.
Sigurno je da su neki sistemi prepoznavanja lica bolji od drugih. Kneron je, naprimjer, objavio da njihov test nije zavarao iPhone X. Međutim, drugi sistemi su lako obmanuti, što može dovesti do prevara.
Nakon već postavljenih policijskih kamera i najave uvođenja kamera za nadzor brzine na autoputevima, Hrvatske ceste će sljedeće godine i na 40 lokacija na državnim cestama postaviti kamere za nadzor saobraćaja, piše Večernji list.
Kamere će biti postavljene na po dvije lokacije u svakoj županiji u okviru uspostave Središnjeg centra za nadzor i upravljanje prometom na državnim cestama i Nacionalne pristupne točke (NPT), a do 2025. namjera je da kamere budu postavljene na tristotinjak lokacija širom Hrvatske.
Osim klasičnog videonadzora, kamere će moći očitavati i registarske tablice, prepoznavati incidentne situacije na cesti poput rasutog tereta, saobraćajne nesreće te detektovati i prolazak vozila kroz crveno svjetlo, odnosno brzinu kretanja vozila.
Svi prikupljeni podaci bit će dostupni policiji. Objašnjavaju da je svrha tih videonadzornih sistema prikupljanje podataka o putevima, cestovnom saobraćaju i vremenskim prilikama s ciljem optimalnog upravljanja saobraćajem i povećanja sigurnosti. Sa saobraćajnica će se prenositi i slike da bi se vozače informisalo o trenutnim uslovima na cestama, a s obzirom na ograničenost komunikacijske infrastrukture smještene uz državne ceste, podaci sa svih kamera i drugih uređaja na lokacijama prenosit će se putem mobilne mreže.
U Hrvatskim cestama kažu da će kvalitet slike biti vrlo visok, a kapacitet snimanja zavisit će od broja kamera i kvaliteta pohranjenih podataka. Snimljeni materijali pohranjivat će se minimalno 48 sati. Preduslovi za integraciju sistema videonadzora na državnim cestama, napominju u HC-u, stvorit će se uspostavom Središnjeg centra, za koji je u Karlovcu već napravljena zgrada, koja se trenutno oprema.
Realizacija prve faze projekta očekuje se sljedeće godine, kada se postavljaju kamere na 40 lokacija. Testna faza rada očekuje se u oktobru 2020.
Grad Pančevo u Srbiji raspisao je javnu nabavku za uvođenje videonadzora u ustanovama, školama, vrtićima i na saobraćajnicama.
Za ovaj posao Pančevo je spremno izdvojiti, zaključno sa 2021. godinom, više od milion i 191 hiljadu eura (140 miliona dinara).
Ponude za nabavku opreme elektronskog i videonadzora primaju se do 9. januara naredne godine. Kako je navedeno u dokumentaciji, iz ovogodišnje gradske kase izdvaja se 4,1 milion dinara, a u 2020. godini još 68,8 miliona dinara, koliko i u 2021. godini. Svi iznosi su bez PDV-a.
Javna nabavka obuhvata sisteme videonadzora za vrtiće, kontrolu pristupa, alarmne sisteme za zaštitu ustanova, SOS sigurne tačke za osnovne i srednje škole, sistem za mjerenje brzine vozila, videonadzor s prepoznavanjem registarskih tablica vozila i nadzorni centar.
Planirano je da nadzorni centar bude u zgradi Policijske uprave u Pančevu. Ponuđač mora u posljednje tri godine imati isporučena i ugrađena najmanje tri sistema integrisane tehničke zaštite i trogodišnji prihod ne manji od 2.380.000 eura (280 miliona dinara).
