Mjesec dana nakon usvajanja Zakona o kritičnoj infrastrukturi Srbije organizovana je Međunarodna konferencija o zaštiti kritične infrastrukture odbrambene industrije. Održana je 6. decembra u Privrednoj komori Srbije, a organizatori su bili Nacionalno udruženje za upravljanje rizicima i Fakultet za inženjerski menadžment uz pokroviteljstvo Ministarstva odbrane Srbije
Piše: Mara Dragić
E-mail: redakcija@asadria.com
Podršku konferenciji i ovaj put su pružili Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije, dok su u radu učestvovali i brojni stručnjaci iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Švajcarske i Slovenije. Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane Srbije general-major Mladen Vuruna istakao je da je odbrambena industrija te zemlje u proteklim godinama pokazala vitalnost u razvoju naoružanja i vojne opreme i danas je jedan od stubova razvoja Srbije.
„Stabilnost i integritet naše i drugih država usko su povezani sa stanjem i razvojnim mogućnostima, kao i potencijalima odbrambene industrije. Razvoj i integracija odbrambene industrije u nacionalnu i međunarodnu ekonomiju prepoznati su kroz usvajanje novih tehnologija kao bitan element politike nacionalne bezbednosti Srbije“, rekao je Vuruna. On smatra da su temeljne pretpostavke za očuvanje odbrambenih, bezbjednosnih i spoljnopolitičkih interesa Srbije, njenog kredibiliteta i integriteta usklađivanje s najvišim svjetskim standardima i postavljanje preventivnih i kontrolnih mehanizama u sferi zaštite kritične infrastrukture.
Globalni i regionalni izazovi
Kada je riječ o globalnim i regionalnim izazovima, zaštita kritične infrastrukture je prioritetno pitanje za nacionalnu bezbjednost u kontekstu globalnih prijetnji. „Postavlja se pitanje kako izraditi cjelovitu analizu stanja kritične infrastrukture u sektoru odbrambene industrije i definisati njenu perspektivu baziranu na modernim rešenjima kakva se primenjuju u razvijenim zemljama“, naveo je Vuruna. On smatra da je konferencija dobra prilika da se unaprijedi strateško promišljanje u rješavanju aktuelnih problema i izrazio je očekivanje da će predstavnici naučne zajednice pomoći u identifikaciji uzroka slabosti u ključnim segmetima kritične infrastrukture odbrambene industrije kako u Srbiji tako i u regionu. Jedan od osnivača Nacionalnog udruženja za upravljanje rizicima Srbije prof. dr Hatidža Beriša smatra da je konferencija bila potrebna nakon usvajanja Zakona o kritičnoj infrastrukturi jer je potrebno da se čuju iskustva i primjena zakona u praksi. „Kritična infrastruktura nije samo odbrambena industrija već obrazovanje, socijalna i ekonomska politika, zaštita životne sredine i komunalna delatnost. To je skup aktivnosti važnih za unapređenje života i zdravlja ljudi“, podsjetila je Beriša.
Još jedan od organizatora naučne konferencije Vladimir Tomašević s Fakulteta za inženjerski menadžment navodi da je potrebno da se struka okupi na jednom mjestu „Reč je o ozbiljnoj industriji, koja će ove godine imati prihod više od pola milijarde evra, a zapošljava više od 50.000 ljudi. Zato je neophodno da se naprave određeni zaključci, koji će nam pomoći da dalje napredujemo“, naglasio je Tomašević. On je podsjetio da je prije 15 godina u Singapuru održan skup koji je trebalo da ponudi odgovor u kom pravcu će se kretati njihova visokotehnološka industrija, a samim tim i odbrambena industrija. “Oni su se tada opredelili za IT sektor i danas su u svetskom vrhu”, kazao je Tomašević.
Tri tematska panela
Na konferenciji su održana i tri panela: panel o upravljanju rizicima u zaštiti kritične infrastrukture odbrambene industije, praktični aspekti zaštite kritične infrastrukture u odbrambenoj industriji i savremene tehnologije u zaštiti kritične infrastrukture odbrambene industrije. Na prvom panelu Edin Garaplija iz kompanije INZA rekao je da temu upravljanje rizicima treba pokrenuti razbijanjem predrasude o javno-privatnom partnerstvu. „Direktiva 2008 Evropske unije osnova je za donošenje domaće regulative, u okviru koje je i Zakon o kritičnoj infrastrukturi, a ona kaže da je javno-privatno partnerstvo poželjno u svim segmentima koji govore o integrisanoj zaštiti kritične infrastrukture“, podsjetio je Garaplija. Kada je riječ o odbrambenoj industriji, ona je veoma značajna za zemlje regiona jer je to grana privrede koja prati razvijena tehnološka dostignuća, bilježi stalni rast i zapošljava mnogo ljudi, ali je izložena i rizicima. „To nisu samo rizici koji prijete čovječanstvu kao što su sabotaže i terorizam već i oni koji utječu na zaštitu zdravlja ljudi i izloženosti raznim materijama i utjecajima koji narušavaju zdravlje. Međunarodni standard ISO 31000 treba biti metodološka osnova za upravljanje rizicima. Taj standard pruža razvoj scenarija i najrealističniji je pristup identifikaciji i analizi rizika“, istakao je Garaplija.
Iskustva iz prakse
Iskustva u upravljanju kritičnom infrastrukturom u odbrambenoj industriji Crne Gore podijelio je prof. dr Mensud Grbović, direktor Direktorata za zdravstvenu zaštitu Crne Gore. On je naveo primjer da većina objekata koji su nekada u sistemu namjenske industrije SFRJ bili na teritoriji Crne Gore više ne postoje. Tradiciju namjenske industrije preživjele su jedino kompanije „Poliex“ Berane, koja proizvodi plastične eksplozive za vojnu i civilnu upotrebu, te „4. novembar“, fabrika metalnih dijelova u Mojkovcu. Rizici s kojima se suočava kritična infrastruktura odbrambene industrije Srbije odnose se na različite vrste zaštita. U kragujevačkoj fabrici „Zastava oružje“ primjenjuju najnovija softverska rješenja kako ne bi bili izloženi cyber napadima, što im se već u prošlosti dešavalo.
„Zastava ima integrisani menadžment sistem, koji omogućava da na adekvatan način tretira moguće rizike i upravljanje rizicima i pravilnike”, kaže Đorđe Nestorović, rukovodilac Centra za informacione tehnologije i poslovni sistem „Zastava oružja“. Vojna kompanija „Sloboda Čačak“ imala je prije pet godina eksploziju u krugu fabrike, kada su dvije radnice bile povrijeđene, ali predstavnici te kompanije kažu da su od tada mnogo naučili. Kako navodi Dobrivoje Arsenijević, direktor kompanije, najveći problem im predstavlja nelegalna gradnja u okolini fabrike, gdje su već na 50 metara od objekata nelegalno izgrađene stambene jedinice, koje u slučaju nove eksplozije ne mogu pružiti zaštitu njihovim stanovnicima.
